ЛЕКОВИТО БИЉЕ

"Živeti sa biljkama" je portal o hortikulturi, prirodi i zdravom načinu života. Okuplja ljubitelje biljaka, studente srodnih smerova i stručnjake iz ovih oblasti.

Redakcija Bloga * * *     Melem za ranu .

Puno vode opterećuje rad bubrega što dovodi do pada imuniteta. Preterano izlučivanje tečnosti i stolice, dovodi do pada mikroelemenata i oštećenja niza organa.

Koji je najbrži put da dodate antioksidante u svoje jelo? Dodajte origano! Treba vam više željeza? Dodajte lavandu!

Cajevi za znojenje. U sprečavanju znojenja vrlo je efikasan čaj od žalfije. Priprema: Uzeti 2 supene kašike zdrobljenog lista žalfije...

УЏБЕНИК ЗА ЖИВОТ У ПРИРОДИ

Tек што је изишла из штампе књига монахиње манастира Рукумија мати Атанасије „Преживети и живети у природи“ скренула је пажњу изузетном опремом и тематиком, али и угледом њеног аутора стеченим код читалачке публике својим досадањим чланцима и књигама, јер се мати Атанасија већ дуже време појављује занимљивим текстовима о здравој исхрани, духовном животу, лечењу производима из природе и о животу народа.
Готово је немогуће наћи нешто слично у нашем издавачком опусу. На нешто више од 650 страница књиге смештено је, као у некој пажљиво припремљеној енциклопедији, све што би човеку било од користи у овим мутним и несигурним временима, која карактеришу ратови, елементарне непогоде, велике економске кризе и опасно угрожавање егзистенције запањујуће великог броја људи.
Служећи већ доста година у једном од најпосећенијих наших манастира, у Рукумији, мати Атанасија је имала прилике да се сретне са великим бројем верника из разних крајева Србије, да разговара са њима, да се обавести о свему што тишти наше људе, да би им после, уз благослов игумана Симеона, притицала у помоћ својим текстовима и саветима. То њено богато искуство - са манастирског имања, из многих књига које и Рукумија издаје, и из духовног живота у манастиру - она је уградила у ову вредну пажње књигу, каква нам је потребна сада, али и у неко суровије и теже време. Јер борба између добра и зла бива све присутнија, а претње зла све опасније.
Књигу сачињава седам поглавља. Наслови су им: Упознајмо самоникло јестиво, отровно, лековито и корисно биље; Јестиве и отровне гљиве; Кувар самониклог биља, припрема и чување хране у природи; Преживљавање у природи; Гајење јестивог биља, живине и стоке без хемије, механизације и великих материјалних издатака, на природан начин, коришћењем традиционалних знања, Станишта; Саветник знања и вештине. Цела књига, заправо свака одредница у њој илустрована је са по неколико снимака, тако да књига садржи скоро 4.000 колор фотографија!
У свом уводу мајка Атанасија каже: „Човек може из разних разлога да напусти живот у пренасељеним градовима, засићен трком за лажним престижом, сиромашан у голобалистичком конгломерату, са осећањем беспомоћности, и да се удаљи у неки ненасељени природни амбијент и потражи изгубљени смисао живота и свој лик по обличју Божјем... Али оно што јесте важно – да се припремимо стицањем што више знања и вештина, а молитвом Богу да нам оснажи дух достигнемо психичку стабилност, која нам је неопходна за ово... Овде говоримо о животу у природи, који смо одабрали, значи вратити се на неко запарложено сеоско имање, које је у власнипштву наше породице, али годинама запуштено или можемо јефтино купити или уз сагласност власника у неком виду користити, на коме можемо организовати комплетан живот за себе и своју породицу... Ако већ немамо неку кућу на имању, онда је можемо направити сами. Најбоље је од материјала који нађемо у окружењу“.
Многи, навикли на „благодети цивилизације“, где се све мери новцем, без кога се ни саксија с цвећем не може набавити, свакако ће бити највише изненађени овом несвакидашњом књигом о ономе што је за наше претке вековима било нормално и једноставно, да би нама данас изгледало невероватно и немогуће. Витаминима и минералима веома богате биљке, без којих се јеловници наших предака нису могли замислити, и данас расту око нас, а да их готово и не примећујемо. Колико њих сада зна нешто о салати од лишћа зечје стопе и зеленог лука, или од ноћурка, па од детелине, коприве, лободе и рена, репушине, маслачка, троскота? Или о чорбама – од листа мечје шапе, матичњака, од кромпира са слезом, од рогоза, од ливадске детелине, ружичастог ноћурка?А тек о прављењу пиреа: од киселице, од листа и корена гусје траве, од куваног кромпира са копривом?
Од стране до стране, с почетка до краја књиге, мати Атанасија износи доказ за доказом да човек може заиста преживети и живети у природи. То што смо ми много тога из прошлости одбацили трчећи за новотаријама, што смо потпуно заборавили крушку караманку, невероватно лепог укуса и мириса, или јабуку колачару, а окренули се воћкама које треба прскати отровима и по 15 пута током вегетације, не иде нам у прилог. А то су само два примера олаког пристајања на све што нам долази из белог света у огромним количинама. Велике компаније безобзирно кидишу са својим производима, поткупљујући наше званичнике, који не размишљајући о последицама по нас дозвољавају увоз свега и свачега.
- Свет око нас сада је скоро сав окренут материјалном – бележи мати Атанасија у свом уводу.- То се односи и на оне који имају материјално и на оне који немају. Ови први се тиме горде, а они други живе у зависти што немају. Значи, исто су окренути само материјалном стицању. Тиме ова књига представља можда и један од одговора на питање: шта радити на обнови српског села, породице и нације?
Књига ће свакако помоћи онима који одлуче да се врате из градова у села из којих су некада отишли, јер ће живот у градовима бити све скупљи, па тиме и тежи. Али, и другима који пожеле да се окрену здравијем животу, било где да живе. Сазнаће како да направе пластеник, како да уреде башту, воћњак, кокошарник, обор. Научиће да се користе биљкама справљајући „чорбу“ за прскање поврћа и воћа против болести и инсеката, али и да начине квалитетно природно ђубриво. Ни прављење куће у природи, судећи по књизи „Преживети и живети у природи“ не представља непремостиву препреку. У њој је дато све до детаља како се то може урадити од материјала прикупљеног готово на лицу места. Неће то бити накинђурена вила виђена негде у Бечу, Милану, Минхену, па начињена у неким нашим селима, да би се засениле комшије „богатством“, али ће у њој моћи нормално да се живи. Ван буке, загађеног ваздуха, увек проблематичне воде и неизбежних стресова.
Читаво поглавље посвећено је гљивама илити печуркама, са фотографијама сваке од њих, да би се лако разликовале на терену јестиве од отровних.
Све то, као и безброј других готово невероватних детаља, које приказује у својој књизи, нагони на закључак да је мати Атанасија написала у правом смислу уџбеник за живот у природи. Готово невиђен до сада.
Књига је изашла с благословом оца Симеона, игумана манастира Рукумија, а у издању фирме Колор прес из Лапова.

КЊИГА СЕ МОЖЕ ПОРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН МАНАСТИРА РУКУМИЈА:
012/ 261-121

 

Facebook is a social utility that connects people with friends and others who work, study and live around them.

Jeromonah Jakov iz manastira Svetog Jovana, sa blagoslovom ruskog patrijarha, otkriva riznicu dugo čuvanih manastirskih lekova za dobro zdravlje.

Сам назив жалфије на латинском Салвиа потиче од речи салваре, што значи спасити, излечити, јер су је још стари Римљани веома користили у лечењу разних болести, а оффициналис значи лековит.

Već je 1915. godine nosilac Nobelove nagrade dr Alexis Carrel dokazao da je sama ćelija izvorno načinjena da večno postoji. Samo se tečnost u kojoj pliva degeneriše.

Facebook is a social utility that connects people with friends and others who work, study and live around them.

Recept za ovaj tibetanski lijek pronađen je u starom tibetanskom manastiru, ispisan na glinenim pločicama. Pretpostavlja se da je zapisan prije više od 2000 godina a koristi se

Монахиња Атанасија: Здравље из Божије баште

Опет рече Бог:
Нека изникне из земље трава, биље,
што носи семе по својим врстама,
и дрво родно, које рађа по својим врстама,
у којем ће бити семе његово на земљи
(Пост. 1,11).
И појавише се ливаде пребогате високом травом,
а по плодним равницама таласало се зеленило,
пружајући лелујањем класја призор
попут узбурканог мора.
И свакаво биље и све врсте зеља,
и што у струковима расте,
и што бобице доноси,
све је то у изобиљу прекривало земљу.
Свети Василије Велики

Биље може да буде одличан лек који јача организам, не ремети његове биолошке функције, а нема штетних пропратних појава или су оне минималне. Правилно употребљено биље често спречи или излечи неку болест која се чини неизлечивом.
Лековито биље налази се свуда око нас, зато многи мисле да ништа не вреди, поготово ако га сами уберу. Влада погрешно уверење да је добро само оно што је скупо, што је заиста погрешно. Обично се сматрају вредним разне лекарије из најудаљенијих крајева. Тражити на другом крају земље оно што се може наћи на два три корака од својих врата је заиста бесмислено.
Покушаји да се лековито биље избаци из употребе остали су без успеха, а преко 80% лекова савремене фармације справља се из биља и других природних сировина. Број биљака је врло велики, тако рећи непрегледан, јер их има 700 000 - 800 000, а неки мисле да је и укупан број болести толики, колико има лековитог биља. Биљкама се лече најчешће оне болести које не захтевају агресивну медицинску терапију. У многим случајевима тешко је поставити оштру границу између научне и ненаучне (алтернативне) медицине. Свакако морамо рећи да је здравље циљ до кога болесник жели да стигне. За њега није важно да ли се то постиже научним или ненаучним методама. Ако је то циљ и научницима, лекарима, траварима и болесницима, ту ништа није супротстављено. У Русији та симфонија одлично делује.
Највећа потешкоћа код многих људи данашње цивилизације састоји се у томе што једноставно не желе да размишљају. Прилагођавају се размишљању широких маса. Исправно је оно што чине сви! Међутим, стварност нас опомиње да то није точно, да је исправно баш нешто супротно.
Лековито биље не само што лечи него и крепи, јача и чини тело отпорним против многих болести, а нарочито против оних које се појављују у позним годинама.
Лековито биље не ствара чуда, али у стручним рукама лекара може да постане велика вредност.
Лекар, који поседује сложена медицинска знања, и који је побожан, јесте прави благослов за народ. У селима су у прошлости главни људи били: свештеник, доктор и учитељ. Зато је сељак радо са своје муке школовао децу за тако узвишену службу. Данас смо сведоци опште моралне кризе и охладнелог односа многих лекара према пацијентима и пацијената, који не поштују своје лекаре. Без њихове добре сарадње, тешко ћемо доћи до здравља. Једино такви лекари, који пожртвовано врше своју службу, данас могу много да учине за здравље народа и буду оно што им је и Бог дао сарадници Божији у Његовом старању за малог човека, кога у данашње време многе групације варају, искоришћавају и одбацују када постану немоћни и болесни.
Будућност савремених доктора је све тамнија и неизвеснија, што је изазвано чињеницом да медицина све више зависи од технологије. Улога доктора се смањује, док је улога техничких лица све већа. Лекари би требало да се врате на своју основну мисију, да буду исцелитељи и учитељи.
Односи између пацијента и лекара су суштина успешног лечења. Осећај поверења и наде које даје лекар пацијенту, када је он рањив болешћу, је велика драгоценост којој се треба вратити.
Саосећање са онима који пате, не улази у материјалну сферу, али јесте могуће. Зато је важно да се медицином баве верујући људи, нарочито зато што су им морална начела и борба за добро у складу са том светом професијом. Тада ће знање отето од духовности, које горди и понижава истинског исцелитеља, бити враћено онима који неће хтети да се „чине боговима“, него онима, који ће у страху Божијем, бити Његови сарадници у Његовом промислу о људима.
Уплашени пацијент ће уз топли поглед или благи додир доктора, лакше пребродити свој страх од бола и смрти. Да бисмо имали такве лекаре и њихови учитељи би требало да се у току школовања према њима односе са учитељском љубављу и очинском бригом.
Травари су људи који воле да помажу људима и неки су стекли многа искуства и наследили многа знања о биљу и болестима. Има међу њима и оних који су нестручни и лажни. Али таквих неваљалих људи има у свим сферама људске заједнице. Озбиљни травари никада не угрожавају пацијента. Они не преузимају медицини посао. Углавном се укључују у лечење превентивно, лакших тегоба, или се укључују у помагање отписаним болесницима, којима је медицина кратко рекла да нема одговара за њихов случај. Има доста случајева да су успели, има и да нису. Али и ти њихови умрли су умрли са осећањем бриге и старања о њима, а не отписани. Зато ове човекољубиве исцелитеље народне треба брижљиво помагати и подучавати у ономе што они могу да учине, да заједнички подигну ниво здравља нашег народа, не само лечећи последице, него и великим покретом превентивног деловања. И ова сарадња је у Русији лепо постављена.
Ова књига није замена за стручне књиге с подручја ботанике и медицине, већ има за циљ да буде саветник свакоме ко уз класичну, од лекара преписану терапију, жели додатну помоћ при лечењу, или се нађе у природи далеко од урбаних места, где нема организоване медицинске службе или из материјалних разлога не може за сваку малу интервенцију да обезбеди себи услове, може да се подучи, посаветује и исцели.
Код лечења која су у народу дуго у употреби било помоћу биља, масажа, купки, облога, морамо бити прецизни и стрпљиви: оздрављење долази полако, а када се догоди, онда је темељно и дуготрајно.
И не заборавимо: без Бога не можемо чинити ништа, зато Њему нека је слава, сада и увек у све векове векова. Амин.

КЊИГА МОНАХИЊЕ АТАНАСИЈЕ "ЗДРАВЉЕ ИЗ БОЖИЈЕ БАШТЕ" МОЖЕ СЕ ПОРУЧИТИ НА ТЕЛЕФОН МАНАСТИРА РУКУМИЈА:
012/261-121
http://www.svetinjebraniceva.rs/

 

Facebook is a social utility that connects people with friends and others who work, study and live around them.

Iako se rak smatra kompleksnom bolešću, važno je shvatiti da su kancerogena oboljenja „simptomi“ i vrh ledenog brega. Da bi telo dozvolilo ukorenjivanje i rast kancerogenih ćelija, potrebno je da s...