Pingvini
31 views | +0 today
Follow
Your new post is loading...
Your new post is loading...
Scooped by Јелена Китанов
Scoop.it!

Uopšteno o pingvinima

Uopšteno o pingvinima | Pingvini | Scoop.it

Пингвини су фамилија водених, нелетећих птица, које живе углавном на јужној хемисфери. Обухватају шест родова са 17 или 20 врста, у зависности од аутора. Пингвини су прилагођени животу у води са крилима која су еволуирала у пераја. Перје им је црно на леђима, док је на трбуху бијело. Хране се рачићима, рибом, лигњама и другим морским животињама које лове док пливају под водом. Под водом проводе скоро половину свог живота.

Иако су све врсте пингвина поријеклом са јужне хемисфере, они не живе само у областима са хладном климом, попут Антарктика. Заправо, само неколико врста пингвина живи толико јужно. Неколико врста живи у умјереном појасу, а једна врста, галапагошки пингвин, живи близу екватора.

Највећа жива врста је царски пингвин; највећи представници ове врсте су високи око 1,1 m и тешки око 35 kg. Најмања врста пингвина је патуљасти пингвин, чији су припадници високи око 40 cm и тешки 1 kg. Веће врсте пингвина насељавају хладније предјеле, док се мањи пингвини могу пронаћи у умјереним или чак тропским областима. Неке праисторијске врсте пингвина су достизале џиновске размјере, висине и тежине попут одраслог човјека.

more...
No comment yet.
Scooped by Јелена Китанов
Scoop.it!

Ugroženost

Ugroženost | Pingvini | Scoop.it

У двадесетом вијеку, четири врсте пингвина — галапагошки, жутооки, магарећи и фјордландски пингвини — се сматрају угроженим врстама, док се Магеланов, Хумболтов и још неколико врста сматрају рањивим. У прошлости су, ловом на пингвине због уља њихових масних наслага и јаја за прехрану, читаве колоније пингвина изумрле, док данас пингвинима пријете друге опасности.

Магарећи пингвини, чији је број достизао неколико милиона у прошлом вијекуданас достиже једва 50.000 и и даље пада. Претпоставља се да је највећи узрок овоме комерцијални лов на рибу у подручјима у којима они живе, што је довело до недостатка хране.

На Новом Зеланду, на којем живе фјордландски и жутооки пингвини, и на којем се људска популација све више шири, грабљивци које су довели људи све више угрожавају пингвине нападајући њих и њихова јаја. И сами људи, чије се станиште на Новом Зеланду све више шири у подручја гнијежђења и парења пингвина, онемогућавају њихов нормалан начин живота.

Проблем људског присуства и њихових грабљивица мучи и галапагошке пингвине који су се свели на свега два острва, а климатске промјене, које су проузроковале ефекте „Ел Нињо“, због којих се повремено драстично смањује количина рибе, су такође утицале на смањење броја галапагошких пингвина у 1980им и 1990им годинама. Галапагошких пингвина данас има свега око 2.100 јединки по пребројавању фондације „Чарлс Дарвин“ из 2006. године, односно око 1.000 парова спремних за размножавање по Међународној радној групи за очување пингвина.

Жутоуви, Магеланов и Хумболтови пингвини су угрожени масовним ловом на сардине у комерцијалне сврхе; док се рибари жале да им пингвини односе знатне количине потенцијалног улова, пингвини губе своју основну храну.

Генерално, пингвини из рода Spheniscus, тј. Магеланови и Хумболтови на обалама Јужне Америке и сусједним острвима, магарећи на Рту добре наде Јужне Африке и галапагошки на Галапагосу, су угрожени изливима нафте у море, и у последњих неколико година двије велике нафтне мрље су побиле велики број ових пингвина. Пингвини се, на тај начин угрожени, могу ухватити, очистити од нафте и вратити у море, али је то врло скуп и дуг процес којим се углавном баве добровољне организације.

Већина других врста је релативно сигурна. Двије основне пријетње постоје, међутим, и за њих. Прву опасност представљају планови комерцијалног лова на крил на Антарктику, чиме би биле угрожене све врсте које се њима хране као и оне врсте које се хране рибом која се храни крилом. Друга опасност је глобално загријевање, чиме ће вода постати топлија и пингвини ће морати да се помјерају још јужније да би преживјели климатске промјене. Проблем, међутим, је што се климатске промјене дешавају исувише брзо и велико питање је да ли ће се пингвини успјети прилагодити за то вријеме.

more...
No comment yet.
Scooped by Јелена Китанов
Scoop.it!

Način života

Način života | Pingvini | Scoop.it

Прави животни простор пингвина је отворено море, чему су изванредно прилагођени. Ту живе на стјеновитим обалама јужних континената, хладним шумама умјерених подручја, суптропским пјешчаним плажама, подручјима охлађене лаве на којима готово да нема вегетације, субантарктичким травњацима и на леду Антарктика. Док тропске врсте остају на свом подручју, друге врсте одлазе и више стотина километара далеко од океана како би дошле у подручја гдје легу младунце.

Хране се углавном рибом, лигњама, раковима, али и другим ситним морским животињама, крилом исл. Обично се пингвини који живе ближе Антарктику хране крилом, док се сјеверније настањени хране више рибом. Плијен хватају кљуном и гутају га цијелог, чим га ухвате у води.

Ако су у води, пингвини задовољавају жеђ водом из ухваћеног плијена или пијући мале количине морске, слане, воде; помоћу такозване слане жлијезде („супраорбиталне гландуле“) тик изнад очију уклањају вишак соли из крви. Со се избацује као концентрисана течност кроз ноздрве. Ово је прилагођеност уобичајена за морске организме, па самим тим и за морске птице попут пингвина. Када су на копну, воду могу добити једући мало снијега.

more...
No comment yet.