Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр
6.0K views | +0 today
Follow
 
Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр
Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године.  Княжеско-сербский театр - старейший сербский театр, oснован в городе Крагуевац, в 1835 году.  Knjaževsko-srpski teatar is the oldest Serbian Theatre based in City of Kragujevac, Serbia, was founded in 1835.
Curated by KST
Your new post is loading...
Your new post is loading...
Scooped by KST
Scoop.it!

Progetto:Teatro/Testata - Wikipedia


Theatre sabratha libya.jpegShakespeare Globe Theater 1 db.jpgParis Comedie-Francaise.jpgFermo - Teatro dell'Aquila.JPGJoescena.jpgNederlander-theatre-rent.jpg

Il progetto teatro nasce con l'obiettivo di ampliare in numero e qualità gli articoli relativi a questa disciplina.
Tra i compiti del progetto c'è anche quello di tenere aggiornato il Portale Teatro.

more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ У КРАГУЈЕВЦУ

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ У КРАГУЈЕВЦУ | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
Књажевско-српски театар се премијером представе „Сан летње ноћи” придружује обележавању четири века од смрти Вилијема Шекспира.

Премијера је 22. априла у 20 сати а репризе су на репертоару 23. и 28 априла.

"Шекспир је изумитељ серија. Зато је увек велики изазов радити његове комаде. Данас, када је театар у кризи, многи се питају чему то служи и зашто то радимо када ту нема новца, а ја кажем зато што позориште пружа могућност људске креације у времену компјутера. Данас свако дете може да сними филм својим мобилним телефоном, али позориште покреће тело и машту који креирају један другачији свет. Шекспир је то знао, био је највећи познавалац магије позоришта, то треба да знамо и ми. Политички, психолошки, социјални, духовни, сексуални сукоби присутни су у Шекспировим делима, у микро и макрокосмосу. Увек се поставља питање ко има моћ, ко влада кућом и друштвом. У том смислу је занимљив однос између жене и мушкарца. У Шекспирово време, британским краљевством је управљала краљица Елизабета, Немачком данас влада Ангела Меркел, а већ сутра свет може водити Хилари Клинтон. Како жене решавају проблеме, као мушкарци или другачије? "

Пјер Валтер Полиц, редитељ
more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ - ПРЕМИЈЕРА 22. априла у 20.00!  www.joakimvujic.com

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ - ПРЕМИЈЕРА 22. априла у 20.00!  www.joakimvujic.com | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
Репертоар за април 2016! www.joakimvujic.com
more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР НА 45. ДАНИМА КОМЕДИЈЕ

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР НА 45. ДАНИМА КОМЕДИЈЕ | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
45. Фестивал Дани комедије у Јагодини
ЈЕЛИСАВЕТИНИ ЉУБАВНИ ЈАДИ ЗБОГ МОЛЕРА, Милан Јелић, редитељ Марко Мисирача, Књажевско-српски театар Крагујевац
Уторак, 22. март у 20.00 часова
Од 20. до 27. марта сваке године у Јагодини се такмиче најбоље комедије у извођењу позоришта Србије. На завршној свечаности уручују се статуете ''Јованча Мицић'' за најсмешнију представу и ''Ћурани'' за најбоље улоге и режију.
Први ''Фестивал комедије'' одржан је 1971. године.

Представа Јелисаветини љубавни јади због молера изборила је, у конкуренцији више од 30 представа, учешће на овогодишњим, 45-им по реду Данима комедије у Јагодини. Овај престижни фестивал сваке године окупља најистакнутија остварења у жанру комедије а Златним ћураном овенчају се само најуспешнији.
Крагујевачка Јелисавета је на програму фестивала 22. марта, режију потписује Марко Мисирача а у представи играју: Јасмина Димитријевић, Чедомир Штајн, Нада Јуришић, Душан Станикић, Исидора Рајковић, Катарина Јанковић и Владанка Павловић.
Крагујевачка публика имаће прилику да је погледа три дана раније, 19. марта од 20 сати на Великој сцени Књажевско-српског театра.
more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ У БЕОГРАДСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ У БЕОГРАДСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
KST's insight:

Представа „Башта сљезове боје“ по тексту Бранка Ћопића гостује у Београду

 

Београд, 29. фебруар 2016. године


Књажевско-српски театар у понедељак, 29. фебруара у 20 сати гостује у Београдском драмском позоришту. Башта сљезове боје је рађена по тексту Бранка Ћопића и у режији Марка Мисираче, а премијерно је изведена на сцени крагујевачког театра 7. децембра 2015.
Овом премијером Књажевско-српски театар обележава јубилеј великог писца – стогодишњицу његовог рођења. Ауторски тим представе чине и сценограф Миливоје Штуловић, костимограф Јелена Јањатовић, аутор музике Драгослав Танасковић, лектор Радован Кнежевић, сарадник за звучне ефекте Бранислав Пиповић и Јасмина Димитријевић као вокални солиста.
У „Башти сљезове боје” играју: Милош Крстовић, Никола Пејковић, Миодраг Пејковић, Здравко Малетић, Милић Јовановић, Ана Тодоровић Диало, Ненад Вулевић, Сања Матејић, Александар Милојевић и Никола Стевовић.

more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

НАДА ЈУРИШИЋ ДОБИТНИЦА СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ Крагујевац, 15. фебруар 2016. године

НАДА ЈУРИШИЋ ДОБИТНИЦА СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ Крагујевац, 15. фебруар 2016. године | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
KST's insight:

Поводом своје  годишњице Књажевско-српски театар  традиционално додељује награде и признања: 

СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ се додељује за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији. 
О додели Статуете  “Јоаким Вујић” ове године  је одлучивао жири у коме су били директор Књажевско-српског театра мр Војо Лучић, костимограф Снежана Ковачевић, драматург Марија Солдатовић и глумци Тихомир Станић и Милош Крстовић. Једногласном одлуком жирија овогодишњи лауреат награде за унапређење позоришне уметности у Србији је првакиња драме Књажевско-српског театра глумица НАДА ЈУРИШИЋ.
У свом ообразложењу жири наводи: Глумица Нада Јуришић, првакиња драме крагујевачког Књажевско-српског театра, омиљена и поштована од стране како позоришних зналаца, тако и колега и публике, остварила је бројне незаборавне улоге у својој дугој каријери коју је градила на сцени Театра Јоаким Вујић, касније, Књажевско-српског театра. 
Препознатљива, по својој аутентичности, професионалности и посвећености позоришту, свакој улози је додала на лаконски и ненаметљив начин свој раскошни шарм чинећи их пријемчивим али префињеним у исти мах. Нада је, пре свега,  карактерна глумица која са подједнаком страшћу и умећем тумачи разнолик репертоар. 
Овогодишња добитница Статуете Јоаким Вујић Нада Јуришић стрипљиво гради свој уметнички пут и својим примером потврђује да се значајна глумачка каријера, вредна поштовања, може изградити и ван Београда. 

ПРСТЕН СА ЛИКОМ ЈОАКИМА ВУЈИЋА се додељује за изузетна уметничка остварења и допринос развоју Књажевско-српског театра. Ово признање Књажевско-српски театар, на предлог Директора Књажевско-српског театра доделио: 
ИВАНИ ВУЈИЋ,  редитељки и професорки Факултета драмских уметности из Београда. 

МЕДАЉОН СА ЛИКОМ ЈОАКИМА ВУЈИЋА Књажевско-српски театар је доделио КОМПАНИЈИ ТЕЛЕКОМ СРБИЈА
Ово признање се додељује за подршку унапређењу рада Књажевско-српског театра и остваривању  програмских и репертоарских циљева у претходној години домаћим и страним појединцима и институцијама,  а пре свега за спонзорство или донаторство. 

ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ  Књажевско-српског театра за постигнуте резултате у предходној календарској години припале су МИОДРАГУ ПЕЈКОВИЋУ за улогу деде у представи Башта сљезове боје, ЈАСМИНИ ДИМИТРИЈЕВИЋ за улогу Јелисавете у представи Јелисаветини љубавни јади због молера и гаредроберкиДРАГИЦИ ИЛИЋ. 

ПРОГРАМ СВЕЧАНОГ ОБЕЛЕЖАВАЊА ДАНА ТЕАТРА
Сретење - 15. фебруар 2016. године
19.30 - Изложба Музеја позоришне уметности Србије Књажевско српски театар од 1835 до 2015. године, аутор Биљана Остојић. 
20.00 - Праизведба комада Драгане Бошковић У ствари, театар, режија Андреа Ада Лазић.
21.15 - Додела награда и признања.

more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ 9. фебруар 20.00 | Facebook

ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ 9. фебруар 20.00 | Facebook | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it

Public · Hosted by Књажевско-српски театар English (US) · Privacy · Terms · Cookies · Advertising · Ad Choices ·   Кен Лудвиг ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ Редитељ Млић Јовановић Сценски покрет - Вера Обрадовић Љубинковић [...]...

KST's insight:

Кратак садржај комедије Преваранти у сукњи:
Џек и Лео су двојица незапослених енглеских глумаца који покушавају успети у Америци извођењем сцена из Шекспирових дела. Кад већ готово у потпуности одустану и од глумачких каријера и од живота, у једном часопису прочитају да извесна стара и врло богата госпођа из Јорка тражи своје изгубљене рођаке који су као деца с мајком одселили у Енглеску и које отада није видела. Џек и Лео брзо смишљају план који би требало да им донесе богатство. План је да се старој богаташици представе као њени изгубљени рођаци и на тај начин преузму наследство. Ипак, ситуација се компликује кад наши јунаци сазнају да гопођа тражи своје нећакиње. Зато се наши јунаци преоблаче у жене… Ствари постају још компликованије јер се Лео загледа у Мег, живахну, духовиту и надасве привлачну рођаку старе госпође. Мег обожава позориште, а верена је за досадног пастора. И њен ће се живот окренути наглавачке кад се упозна с ‘рођакама’ Максин и Стефани…

more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ, 2. фебруар 20.00 | Facebook

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ, 2. фебруар 20.00 | Facebook | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it

Public · Hosted by Књажевско-српски театар English (US) · Privacy · Terms · Cookies · Advertising · Ad Choices ·   Next Week · 4—18° Partly Cloudy Knjaževsko-srpski teatar Daničićeva 3, 34000 Kragujevac [...]...

KST's insight:

Уводећи нас у „Башту сљезове боје“, једну од својих најлепших збирки прича из раног детињства, својеврсну поему о „изгубљеном рају“ у који је вечито тежио да се врати, међу свог дједа Раду, стрица Ниџу, мајку Соју, самарџију Петрака и остале „добре људе и свете бојовнике“, Бранко Ћопић нас је, кроз писмо свом мртвом пријатељу Зији Диздаревићу, књижевнику убијеном 1942. године у логору Јасеновац, упозорио на „црне коње и црне коњанике, ноћне и дневне вампире“ који се умножавају по свету док он, пре него га одведу, жури да исприча „златну бајку о људима, добрим старцима и занесеним дјечацима“ чије су му семе посејали у срце још у детињству.
У времену када су црни коњи и црни коњаници већ увелико ту и када апокалиптична неман у облику тероризма, новог светског рата, фашизма у малом и великом или неолибералног капитализма прети да ће уништити све оно духовно и хумано у људској јединки, верујем да враћање у свет „добрих стараца и занесених дјечака“ под митском планином Грмечом може да нас бар мало подсети на праве људске вредности и помогне нам да сачувамо себе и своје најближе од надолазећег зла које је Бранко Ћопић предосећао али исто тако и веровао „да још увијек није искована сабља која може сјећи наше мјесечине, насмијане зоре и тужне сутоне“. 

more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

The КСТ Крагујевац Daily

The КСТ Крагујевац Daily | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
The КСТ Крагујевац Daily, by КСТ Крагујевац: www.joakimvujic.com
KST's insight:

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Knjaževsko-srpski teatar is the oldest Serbian Theatre based in City of Kragujevac.

more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

PREMIJERA PREDSTAVE ZA DECU TRI PRASETA

PREMIJERA PREDSTAVE ZA DECU TRI PRASETA | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
KST's insight:

Predstava za decu Tri praseta je peta ovogodišnja premijera, a treća u sezoni 2015/16 kragujevačkog teatra. Tekst potpisuje Predrag Peđa Trajković, a reditelj je Mladen Knežević. U predstavi Tri praseta igraju: Nenad Vulević, Čedomir Štajn, Dušan Stanikić i Mladen Knežević.

Premijera je 16 decembra u 12 sati.

www.joakimvujic.com

more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

ШЕКСПИР НА ФИЛМУ ИЛИ У ПОЗОРИШТУ?

ШЕКСПИР НА ФИЛМУ ИЛИ У ПОЗОРИШТУ? | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
ШЕКСПИР НА ФИЛМУ ИЛИ У ПОЗОРИШТУ?

Крагујевац, 23. април 2016. године

Сматра се да је рођен 23. априла 1564. а умро 23. априла 1616. Ако је тај датум и наштимован да би се написало како је живео тачно у дан 52 године, извесно је да је остао најутицајнији и најпопуларнији драмски писац у историји света. Када се читаоцима од искуства постави познато питање о књизи коју би понели на пусто острво, врло често се може добити одговор: Шекспирова сабрана дела објављена у једној књизи! Јасно је и зашто. Та „једна књига“ садржи такав распон садржаја, незаобилазних питања, језиком посредоване стварности и упризорене фантазије, да заиста, у великој мери, може надокнадити одсуство и обичне свакодневице и најређих догађаја, пуноће и испразности живота, трагичког безнађа, изазова, искушења, ведрине, спокоја, немира, љубави, и још много чега што чини људско постојање у свету. За Шекспира ће се, истина, најчешће определити они који себе и свет, књижевност и позориште доживљавају посредством енглеског језика, али ће се његова дела и у другим културама наћи у најужем избору писаца које ваља добро познавати, и то не само зато да бисмо били достојно образовани и обавештени, и не само да бисмо се препустили сложеним естетским доживљајима читања песничког, односно драмског текста, стварања или гледања позоришне представе, већ и да бисмо, на тај начин, боље и потпуније разумели свет и себе у свету.

ШЕКСПИР НА ФИЛМУ ИЛИ У ПОЗОРИШТУ?
Шекспирове драме су извођене на дневном светлу. Можемо да замислимо Леди Макбет како хода по сцени Глоб театра и држи свећу у руци. Та сцена нам говори више о мраку и ужасу ноћи када је убијен краљ Данкан, него било који светлосни штимунг који, са нашим техничким могућностима, лако можемо да направимо у савременом позоришту. Добићемо мрак на сцени, али у њему не можемо лако видети страх на лицу Леди Макбет. А када то не видимо, ми то не можемо ни чути. Шекспирове речи неће досегнути своје метафизичко дејство. „Циљ позоришта је да обнови своју уметност.“ – писао је Антоне Арто у свом манифесту. Данашње позориште не робује конвенцијама и декорацијама које су га ограничавале пре стотинак година. Као и у Шекспирово време, сцена је место на којоме конкретне емоције одређених речи провоцирају машту гледалаца да разуме невидљиво, да разуме оно што у првом тренутку изгледа чак потпуно неразумљиво. Тако се ствара и обогаћује игра и конвенција веровања коју успоставља позоришна представа. Парадоксално је да та игра постаје све захтевнија од када у нашим животима доминира филм. Филмска камера снима реалност и приказује нам оно што жели да видимо. У ствари, камера је та која замишља уместо нас. Ако у представи Шекспировог „Јулија Цезара“ глумац ушета на празну сцену и почне свој говор реченицом да се налазимо у Риму, ми ћемо поверовати уколико убедљиво изговори свој текст. Међутим, уколико пред камерама изговори исту реченицу, у тренутку када видимо пројектовани филм, помислимо: „Ово уопште није Рим, ово је празна сцена“. Камера не трансцендира визуелне представе које приказује. Чак и у најцењенијим шекспировским филмовима Шекспирове драме не „дишу“, јер оне нису писане у евокативним сликама, већ у евокативним речима. Филм не тражи речи које провоцирају, већ слике које које можемо видети и на које реагујемо. Моји омиљени „шекспировски“ филмови су из земаља у којима се не говори Шекспиров језик – руски „Хамлет“ Смоктуновског и јапански „Крвави престо“ („Макбет“) и „Ран“(„Краљ Лир“). Ниједан од њих није оптерећен захтевима Шекспировог текста. Шекспирове драме које сам гледао на телевизији и филму у малом проценту испуњавају захтев искрености који је неопходан за њихову уверљивост у тим медијима. Драме у стиху које је писао Шекспир не лажу на екрану, зато што то не могу да раде. Оне заиста изгледају лажно, као што се давно снимљена позоришна представа показује извештаченом када је данас гледамо. Камера нема маште. Због тога је можда боље да Шекспира оставимо у позоришту, где се захтевају речи и машта. Видео и филмови су добра реклама или ПР за праву ствар. Они су као репродукције чувених слика – могу да конвертују слику, али су саме далеко од оригинала. НЕБОЈША БРАДИЋ
more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

Валтер у Крагујевцу режира Шекспира

Валтер у Крагујевцу режира Шекспира | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
Крагујевац – Коначно велика представа у најстаријем српском професионалном позоришту – Књажевско-српском театру. Пјер Валтер Полиц, осведочени пријатељ крагујевачког театра, режира Шекспиров „Сан летње ноћи“, а премијера представе, у којој игра готово цео ансамбл КСТ-а заказана је за 22. април. Сви са нестрпљењем очекују да виде како је један Немац протумачио Шекспирово виђење етоса и ероса у старој Грчкој, овде на брдовитом Балкану, у тренутку када је свет пун ратних сукоба и политичких превирања.
more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

Књажевско-српски театар

Књажевско-српски театар | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр
more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА

СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
27. марта крагујевачки Театар обележава Светски дан позоришта када ће у Галерији Јоаким бити отворена Изложба фотографија из уметничког опуса Бранке и Млађе Веселиновић, на Сцени „Јоаким Вујић“ изведена представа Д. Ц. Џексона „Моје бивше, моји бивши“ у режији Слађане Килибарде и прочитана традиционална међународна порука. 

Светски дан позоришта се на иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ) од 1961. године обележава широм света. На тај дан позоришни посленици организују разне позоришне манифестације на којима се традициопнално чита међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962.

 Аутор овогодишње поруке је светски признати позоришни редитељ, професор и оснивач Московске школе драмских уметности Анатолиј Васиљев из Русије: “Да ли нам је потребно позориште? Питају се хиљаде професионалаца разочараних у позориште и милиони људи који су га се заситили. Зашто нам је потребно? У годинама када је сцена толико безначајна у поређењу са трговима градова и државама где се одигравају праве трагедије стварног живота. Шта ће позориште нама? Позлаћени балкони, баршунасте фотеље, гримизне кулисе, узвишени гласови или напротив – црне кутије, испрскане блатом и крвљу, гомиле бесних, нагих тела. Шта позориште може да каже? Све! Позориште може да каже све. И како богови на небу живе, и како затвореници чаме у тамници, и како страст подиже, и како љубав нестаје, и како нам добри људи не требају, и како влада обмана, и како људи живе у становима, а деца – у избегличким камповима, и како се враћају у пустињу, и како се растају са најближима, позориште може да говори о свему томе. Позориште је постојало и заувек ће остати. И сада, у ових педесет или седамдесет последњих година, нарочито је потребно. Због тога што од свих других уметности само позориште иде из уста у уста, од ока до ока, из руку у руке и од тела ка телу. Њему не треба посредник између човека и човека светла страна света није југ, ни север, није исток, ни запад – позориште је светло само по себи, светли на све четири стране, одмах препознатљиво сваком непријатељском или пријатељском човеку. Потребно нам је разноврсно позориште. Архаичне форме театра биће нам потребне пре свих других. Али ритуалне театралне форме не би требало да буду у супротности са позориштем цивилизованих народа. Секуларна култура је искључива, „културна информација“ замењује једноставне суштине и сусрет са њима. Позориште је отворено. Улаз је слободан. Дођавола са гаџетима и компјутерима – идите у позориште, заузимајте редове у партеру и на балконима, слушајте речи и гледајте у живе слике – позориште је пред вама, немојте га занемарити и не пропуштајте га у својим ужурбаним животима. Позориште је потребно свима. Само једно позориште није нам потребно – то је позориште политичких игара, политичко позориште мишоловки, позориште политичара, позориште политике. Позориште дневног терора – појединачног и колективног, позориште лешева и позориште крви на трговима и улицама у главним градовима и у унутрашњости, између религија и етничких група”.
more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

Књажевско-српски театар обележио 181. годину од оснивања

Књажевско-српски театар обележио 181. годину од оснивања | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
KST's insight:

Дан Књажевско-српског театра обележен је синоћ премијерним извођењем дуодраме “У ствари, театар“ у режији Андрее Лазић, по тексту Драгане Бошковић. На сцени најстаријег српског позоришта уручењем награда и признања заслужним уметницима и подсећањем на остварене резулате у претходних годину дана, Књажевско-српски театар обележио је 181. годину постојања.
Статуету “Јоаким Вујић“, најзначајније признање које Књажевско-српски театар додељује од 1985. године за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији, добила је првакиња Нада Јуришић. Петочлани жири који су чинили Тихомир Станић, глумац Атељеа 212, Милош Крстовић, глумац Књажевско-српског театра, Снежана Ковачевић, костимограф Ужичког позоришта, Марија Солдатовић, драматург Књажевско-српског театра и директор мр Војо Лучић, једногласном одлуком доделио је статуету првакињи драме крагујевачког театра. 
Јоакимов прстен, који се додељује уметницима за посебан допринос у унапређењу рада позоришта, припао је Ивани Вујић, редитељки и професорки Факултета драмских уметности у Београду.
Медаљон са ликом Јоакима Вујића, за подршку и унапређење рада Књажевско-српског театра уручен је компанији Телеком Србија. 
Годишње награде добили су глумци Миодраг Пејковић за улогу деде Радета у представи “Башта сљезове боје“ и Јасмина Димитријевић за насловну улогу у представи “Јелисаветини јади због молера“ као и гардероберка Драгица Илић.
У Галерији “Јоаким“ отворена је изложба Музеја позоришне уметности Србије, Књажевско-српски театар од 1835. до 2015. године, која води кроз 18 деценија крагујевачког Театра. Реч је о делу поставке која је прошле године, на 180. годишњицу, припремљена и премијерно приказана у Музеју позоришне уметности у Београду ауторке Биљане Остојић. 

more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

ПРЕМИЈЕРА ЗА ДАН ТЕАТР Праизведба представе У ствари, театар

ПРЕМИЈЕРА ЗА ДАН ТЕАТР Праизведба представе У ствари, театар | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
KST's insight:

У позоришту смо сви породица. Када се догоди успех, делимо га на равне части. када не успемо, свако пати за себе, сматрајући да је само он крив. Највећи део непријатности због комешања публике и „излазности“ из позоришне сале за време представе, пада на глумца. Зато, глумац се грчевито бори за значење, тачност и истинитост у својој улози. А редитељ има другу муку. Ми, редитељи, ми бисмо да своју, често апстрактну мисао улијемо у глумачки хабитус, да га /пре/обликујемо по својој замисли. много тога просто подразумевамо. Позориште боли. Чак и када је комедија у питању.
„У ствари, театар“ је дуодрама за велику редитељку, која је и писац комада, и њену омиљену глумицу, која треба да тумачи главну улогу.
„Две даске и једна страст“, рекао је Лопе де Вега за театар. У ствари, две страсти!

Андреа Ада Лазић, Крагујевац 10. фебруар 2016. године

Драгана Бошковић
У СТВАРИ, ТЕАТАР
Режија: Андреа Ада Лазић

УЛОГЕ:
НАДЕЖДА, славни писац и редитељ – НАДА ЈУРИШИЋ
ЏЕСИ, популарна глумица – ЈАСМИНА ДИМИТРИЈЕВИЋ

Сценски покрет: Ферид Карајица
Сценограф: Миливоје Штуловић
Костимограф: Јелена Јањатовић
Композитор: Драгослав Танасковић

more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

ПРИНЦИП СУПЕРСТАР (МЕСЕЧАРИ), 4. фебруар 20.00 | Facebook

ПРИНЦИП СУПЕРСТАР (МЕСЕЧАРИ),  4. фебруар 20.00 | Facebook | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it

Public · Hosted by Књажевско-српски театар English (US) · Privacy · Terms · Cookies · Advertising · Ad Choices ·   Next Week · -1—7° Chance of Rain Knjaževsko-srpski teatar Daničićeva 3, 34000 Kragujevac [...]...

KST's insight:

Не у наше име
„Пре нас су најбољи мушкарци и жене тежили идеалима и сањали. И ми ћемо тежити и – да, ми ћемо сањати! Нема напретка без веровања. Веровања у способности човека, веровања да ми можемо боље, веровања да ми можемо да будемо бољи, да ми можемо више, више од животиња, више од себичних и саможивих, више од ратничких племена која гурају једна друге у сурове ратове. Ми говоримо јасним гласом и изјављујемо да човеку није потребно насиље да мења свет, човеку је потребна страст и посвећење. Ми поручујемо Влади да нећемо више учествовати у ратовима. Ни својим ни туђим. За то ћемо се борити! Започети дијалог са целим светом! Нови рат у Европи? Не, у наше име!“ 
Принцип Суперстар (Месечари) 
Шта је смисао историјских истраживања ако историја није учитељица живота? 
Оном који успе да изврши историјско убиство памти име заувек, док онај ко промаши за један сантиметар пада у историјски заборав.
Виљем Тел се слави у демократској Швајцарској. Фридрих Шилер је о њему написао драму. У некој другој држави убиство које је учинио Виљем Тел могло би да буде третирано као криминално. Из такве перспективе сви они чији је хитац промашио су велики историјски губитници.
Гаврило Принцип је после атентата на надвојводу Фрању Фердинанда проглашен за монструма. Потом је био јунак, онда терориста, затим поново јунак, а деведесетих година прошлог века помало од свега тога, у зависности од угла гледања.
Принцип је испалио судбоносне метке који су били повод за Први светски рат. У колони која је чекала аустријског престолонаследника стајала су шесторица младића. Један од њих је био Васо Чубриловић који је у својој педесетседмој години изјавио: “Убиство можда није право решење, али свакако бих се поново борио против Аустрије, мада вероватно другим средствима.” 
Човек од 57 година свакако другачије мисли од седамнаестогодишњака.
Многи постављају питања да ли би се ишта променило у историји да је убијен Хитлер, Стаљин или Мусолини. Шта би урадили Хитлерови родитељи да су знали шта ће од њега постати? Колико би људи остало у животу? Колико ратова се не би догодило?
Поново је актуализовано питање избијање Трећег светског рата. На позиве за подршку ратним добошима, шездесет немачких интелектуалаца је снажно одговорило: “Рат? Не у наше име.”
Уместо постављања питања о томе ко је крив за Велики рат, данас би вредело чути тај глас. Пре него што буде касно.

more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Knjaževsko-srpski teatar is the oldest Serbian Theatre based in City of Kragujevac.

Књажевско-српски театар је позориште у Крагујевцу основано 1835. године. Knjaževsko-srpski teatar is the oldest Serbian Theatre based in City of Kragujevac. | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
My social accounts and links I'd like to share are all here, at one Page
more...
No comment yet.
Scooped by KST
Scoop.it!

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР са представом Кен Лудвига Преваранти у сукњи учествује на 38. Масукиним данима

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР са представом Кен Лудвига Преваранти у сукњи учествује на 38. Масукиним данима | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
KST's insight:
Крагујевачки театар у суботу, 12. децембра учествује са представом Преваранти у сукњи на 38. Масукиним данима у Великој Плани. 

Фестивал се одржава у периоду од 1. до 17. децембра у Центру за културу Масука.

Књажевско-српски театар изводи представу ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ по тексту Кен Лудвига и у режији Милића Јовановића. Ова представа је премијерно изведена 28. маја 2015. године. Главне улоге Леа и Џека тумаче Душан Станикић и Ђорђе Симић, а у представи играју и Катарина Јанковић Митровић, Ана Тодоровић Диало, Марина Перић Стојановић, Никола Милојевић, Здравко Малетић и Чедомир Штајн.

more...
No comment yet.